Bila je to luda noć pred nama. Znao sam to već u sam sumrak kada je Votka iz gepeka svog Fijat Una počeo vaditi gajbe piva.
- Ajmo pičke, šokačke škrte! - dreknio je, Votka već u vidno pripitom stanju te nadodao istovremeno zubima otvarajući jednu bocu - Danas ja častim, jebo vas ja šokce škrte! Da vas jebo. - dodao je još i ispljunio čep. Mi smo se zgledali. Kako nitko od nas nije bio šokac, fala kurcu svetom, nismo si njegovu dernjavu primili srcu, a i pivo je zamirišalo.
- Jel ladno? - vikne Ladni, s očitom namjerom da podjebe Votku.
- Ladnije od mame tvojeAHAHAHAH! - Votka uzvraća udarac bolje od Imperije!
Mi svi u smijeh osim Ladnog, i brata mu Ljutog, koji se premišlja da li da izvadi leptira iz džepa. Ja mu stavljam ruku na rame i guram ga s komentarom:
- Ajde, Ljuti primi jednu gajbu jebogati. -
Uzeli smo svaki po jednu gajbu, odnosno svi osim Lepinje koji se opet žalio na trn u peti. Gori je od jebenog Ahileja s tom petom. Da ga jebla ona...
Bili smo kod mene na vikendici, malo van sela. Što je dobro jer je neljudsko režanje znalo plašiti starije žitelje našeg malog mista. Na kraju se proneo glas da su se u Slavoniji ponovno pojavili mrki medvjedi. Votka bi se uvijek smijao na te glasine jer znao je da je baš njegov krik uvijek najstrašniji. Rikali smo tako neko vrijeme dok nam nije dopizdilo ili dok se nije čuo pucanj iz lovačke puške sad nisam više siguran.
- Aaaa! - kriknuo je Votka, ali ne iz sveg glasa - večeras ima da JEBEEEM! - ovo zadnje je ipak dreknuo iz sveg glasa. Na to smo se mi ostali malo zamislili, ali smo malo odahnuli kada je Votka počeo da skakuće u krug i da pjeva svima nam znani hit: "Daj mi mala ajde nema kod mene `neću´ bolje meni nego gurat svijeću". Svi smo mu se pridružili na refrenu.
- To te ja pitam. - Ljuti će ozarena lica.
- Di ćemo večeras? - pitam ja.
- Idemo u disko... - Ladni počne.
- ...biće skliskoooo! - a Votka dovrši.
- To te ja pitam. - Ljuti će ozarena lica.
- Kolko još imamo piva? - pitam ja.
- 17 boca osim ovih što imate u ruci. - javi se netko iz mraka. Prvo pomislim da je moj pokojni stari ali onda neki daleki odbljesak obasja Lepinjino lice.
- Jebote Lepinja koji kurac radiš tamo u mraku? -
- Drka! - vikne Votka.
- Jebaču ti maaj-ku ako primjetim šta na košulji! -vikne mu Ljuti.
- Jebite se pederi jedni. Rekli ste da će biti i neke pičke. Ja đabe obuko novu potkošulju. - Lepinja će a mi u smijeh.
- A krv ti jebem, de nemoj Lepinja više, kruva ti! I ovako jedva zadržavam ovo pivo u sebi! - Ladni će.
- Ej, ajd stvarno da spizdimo ovo pivo. Evo saće pola jedan. - ja ću.
- Kolko? - Ladni će
- Pol jedan! - ja ću
- Nemoj me jebat?! Pola jedan već?! - Ladni
- Sereš? - Ljuti će iznenađeno
- Ne. Evo dvanajst i dvajstpet je jebo vas bog! - ja ću već pomalo smanjena strpljenja.
- Ajde svako po dva piva! - vikne Votka i otvori si dvije boce zaredom te ih krene eksirati zajedno.
- Nemoj Votka bog te jebo, pa ti voziš! - ja ću zabrinuto, ali ne za prave.
Bilo je jedan i deset kad smo se konačno nekako ugurali u Votkin Fijat Uno. Al onda smo morali čekati da Lepinja izađe i ispiša se. A kad smo izlazili iz vikendice reko je da ne mora. Jebeni narkoman! Votka daje gas i krene prema grmlju di Lepinja piša. Svi brzo skužimo pa se smijemo što glasnije možemo. Lepinja okreće glavu sa strahom u očima. Farovi Fijata ga zabljesnu i učini mu se da je bliži nego što stvarno je. Ili se možda nama učinilo da smo dalje nego što jesmo. Uglavnom Lepinja krene naprijed pa posrne i padne licem u grm koji je upravo popišao. Mi je smijemo ko kreteni, Ljuti riga kroz prozor, pa se nastavlja smijati. Votka potjera Una u rikvrec pa zatim uz dobar šlajdr naglo naprijed. Kroz prozor vikne Lepinji:
- Pičko jedna popišana nećeš mi taki u auto. Idi se kući presvuć pa dođi za nama biciklom! -
- Ahahahaha! - a mi svi u smijeh. Opet. A onda smo konačno na putu prema disku.