Namazao sam se s crnom kremom za cipele i s dedinom lovačkom puškom preko ramena popeo se na tavan. Ljestve sam povukao zamnom na tavan da ne mogu tuda doći. Poneo sam si tablu slanine, rambo nož i par glavica luka. Ne znam koliko će ovo potrajati. Skinuo sam pušku s ramena i provjerio da li je napunjena sačmom. Nisam je ispuštao iz ruke dok sam dopuzao do otvora na zabatu. Potjerao sam golubove i provirio van. Oprezno. "Govna!" pomislih. Njihov kombi se već približavao kući. Otrčao sam do otvora za tavan i zatvorio ga, slaninu i luk sam stavio sastrane. Kombi se upravo zaustavljao pred kućom. Čuo sam dvoja vrata kako su zalupila, znači ima ih više. Rukom žurno pretražujem džepove i vadim sve patrone koje nađem na pod pred sebe. Još jednom provjerim da li je puška nabijena. Je. Čujem glasove dolje, galamu, žena vrišti, jebiga nisam mogao riskirati da i nju popnem na tavan, u zadnje dvije godine je duplo povečala svoju masu, propali bi i najebali oboje, a nisam siguran ni da li bi mogla proći kroz tavanski otvor.
"Idi po ljestve!" - drekne netko ispod mene, a ja se trgnem iz razmišljanja o ženi, sada je očito već prekasno
Živčan sam i da bi se malo smirio odrežem si komadić slanine te legnem na pod s puškom uperenom u tavanski otvor. Prvi koji proviri će se bogami iznenaditi.
"Stavi ih tu, evo drži alat." opet se čuje onaj glas i škripa, vjerovatno aluminijskih ljestava. Odjednom netko odigne poklopac tavanskog otvora i zabljesne me baterijskom lampom
"Šta koji..." - ovaj promrmlja u čudu gledajući me kako zacrnjen pastom za cipele ležim na tavanu i lovačkom puškom nišanim u njega.
Nije mi trebalo dugo da se saberem i povučem okidač. Puška glasno opali, a ovome se glava raspadne kao lubenica kada je pregazi kamion. Skačem na noge, ne smijem onom drugom dopustiti da se pribere. Ovaj bez glave se strmopizdi s ljestava i u padu sruši i onog koji je držao ljestve. Ja se bacim s tavana na njih. Dočekam se koljenima, na prsima onog koji je još živ. Oči su mu raširene i u šoku je. To iskoristim i gurnem mu cijev puške pod nos i opalim. I ovaj ostaje bez glave. Ali tu je još jedan! Nisam ga ni vidio. Stajao je na vratima. Okrenuo sam pušku prema njemu i pritisnuo okidač, ali se ništa nije desilo jer je puška bila prazna. On je na mene bacio torbu s njihovim alatom i okrenuo se bježati prema kapiji. Ja sam se brzo oslobodio torbe i krenuo za njim trčati, putem sam po džepovima tražio patrone za pušku, a onda sam se sjetio da sam ih sve izvadio na tavanu. Bacio sam praznu pušku prema njemu, ona ga je pogodila u nogu i srušila. Ja sam izvukao rambo nož i požurio prema njemu. Uspio se ustati prije nego li sam došao do njega, bojao sam se da će pobjeći u kombi i otići pa sam bacio rambo nož. Rambo nož je jedan poseban nož, to nije običan nož, kada bacite običan nož nekome u leđa postoji samo 50% šanse da će se nož i zabiti u leđa, a čest je slučaj da ćete osobu koju želite ubiti pogoditi s drškom i ova će tako pobjeći. To nije slučaj s rambo nožem. Rambo nož u oštrici ima ugrađen žiroskop i on ga stabilizira i sigurno vodi k cilju. Dakle, ako bacite rambo nož prema nečijim leđima budite sigurni da će se on u njih i zabiti. Tako je bilo i ovaj puta. Ni zadnji radnik Elektre se nije izvukao. Nož mu je prekinuo leđnu moždinu i moje je bilo samo da mu skratim muke.
"Pa šta radiš to nesrećo jedna!" - čujem poznat glas iza leđa, moja debela žena
"Šta tebe briga! Idi ukuću!" - dreknem ja na nju
"Prestani bosti tog jadnog čovjeka!" - ona ne odustaje
"Gledaj svog posla! Eno ti jelo zagara!" -
"Pa šta napravi ludi Milane!" - ona krene u plač, a ja krenem prema njoj s rambo nožem
"Šta šta napravi? Pa neće oni mene jebat!" -
"Milane.. Milane..."-
"Da mi isključe struju pa da mi se komšije smiju? A? To ti hoćeš, jeli kurvo? Tako da me možeš ostaviti? E, neće moći bogami!"
"Milane.. crni Milane... pa šta uradi Milane..."- ona samo ponavlja kroz plač
"Šuti! Narezat ću te ko salamu!" - dreknem ja dižući krvavi rambo nož
"Ajde kad si već tu idi po korito za šurenje, moramo počistit ovu svinjariju."
Ona ni da se makne, samo plače i broji kako se mogla udati za Želimira, onog pedera što predaje u školi i snjim živit sretno. A meni kipi.
"Svinjo debela! Nečeš predmenom hvalit tog pedera, jebo te on u guzicu! Napravit ću čvarke od tebe ako ODMA ne odeš po JEBENO KORITO!"
Ona se konačno podigne na široke noge i odgega se u šupu.
Ja pogledam onog što leži kraj mene u lokvi krvi i mada je mrtav kažem mu:
"Pička li vam materina, pa nećete mene sramotit!"