Temeljeno na istinitim događajima

Prvo je naravno došao komšija Ivo. Stari iskusni lovac na nejaku izglednjelu divljač. Na kundaku svoje floberke ima već 15 crtica, a svaka predstavlja jednog psa lutalicu koji je pao od njegova malokalibarskog zrna. Popilo se rakije, malo ugrijalo ruke i napunila floberka. Komšinica je donela iz pušnice malo kobasice da namami kerusinu koja se pred neki dana uvukla u komšijino dvorište i sad nikako da ode... A cijepljenje je za koji dan.
Kerusina kao da zna, nikako da dođe, uteko u bašću i sakrio se pokraj jednog od stupova koji drže žicu koja omeđuje komšijinu bašću.
- Šta je komšinice, neće da dođe? - upita komšija Ivo podrugljivo dok grabi bobetka s rakijom.
- Ma oca mu jebem! Enoga tamo se skutrijo i cvili, jeboga ti! - komšinica vidno uzrujana vraća se iz bašće i odgriza komadić kobasice s komada kobasice koji je nosila u ruci kao mamac uljezu u svojoj bašći.
- Neka, neka neće on uteć. Saće njega čika Ivo. Kad mu zavučem jedan pod rep vidićeš kako će da skoči jebo mater svoju! - svi se nasmijemo na tu komšije Ive.
On ostavlja bobetka i skida malokalibarku s ramena. Napuni je i krene u bašću. A mi za njim. Komšija je uzeo vile a ja macolu - za nedajbože. Komšinica ide kraj nas da pokaže di se sakrijo.
- Di je on komšinice? - upita komšija Ivo i repetira pušku.
- Ma eno ti ga tamo kod onog trećeg stupa, jebote on, vidi ga kolki je! - pokaže komšinica, mi krenemo s komšijom Ivom na čelu, a komšinica ostane di je. Prekriži ruke i sprema se za komentare ako šta krene krivo.
- Ma vidi ga šta štrepi. - kaže nam komšija Ivo ali se ne okreće prema nama
- Šta je mali? Trta, a? Ništa se ti ne brini.. - tepa komšija Ivo prljavoj džukeli
- Jebo mater, koda zna. - komšija će tek rada radi
- Ma zna marva, nije to glupo. - pronicljavo zaključuje komšija Ivo pa nastavlja - Stanite vi tu, sad ću ja njega. - a zatim vrh puščane cijevi prisloni keru na čelo. Zatim je opalio. Ker je bolno jauknuo a potom i stao na noge.
Komšija Ivo je malo ustuknuo dok je nespretno repetirao pušku. Komšija je bacio vile koje su se keru zabile u trup, ker se okrenuo prema nama.
- Jebo mater svoju! - viknuo je komšija Ivo i opalio drugi metak keru u glavu, ovome su noge popustile i pao je na zemlju. Ipak još nije bio mrtav, teško je disao. Dahtao je, cvilio i gledao nas.
- Ajde ubijte ga već, jebo vas on! - oglasila se komšinica
Komšija Ivo je ponovno repetirao pušku, a ja sam pogledao u macolu koja mi je uz pomoć sile teže vukla ruku dolje. Napravio sam korak bliže keru, dovoljno za udarac. Komšija Ivo je to vidio pa je ipak odustao od daljnjeg trošenja metaka.
- Ajd raspali ga, jebote! Ne mogu ga više slušat! - komšija Ivo me nuka.
Ja macolu uzima s obje ruke, ker me gleda tim svojim telećim pogledom, ja "važem" macolu, ker dahće, cvili, ja macolu dižem visoko iznad glave i konačno je spuštam keru na glavu. Od siline udarca glava mu se raspukne, čujemo onaj ružni zvuk pucanja kostiju. Izvadim macolu iz kerove glave i sad sva trojica gledamo u kera kojemu glava sada izgleda gotovo smiješno. Deformirana je, oči samo što ne ispadnu, iz rana mu curi sluzava krv a gornjeg dijela glave kao da nema i tu se malo nazire ružičasti mozak iz kojeg se diže para.
- Dobro. - kaže komšija - Ajd idemo sad nešto pojesti. -